Toga jutra sam stigao putnickom klasom
pa kuci sa stanice casom kroz bašte i precice znane
A u vojsci sam stekao druga do groba
i hronicnu upalu zgloba, suvenir na stražarske dane
Ušao sam na prstima
mati beše vec budna i brzo se prekrstila
Rece: "Prošlo je ko za cas
baš si stigao dobro jer svatovi su tu do nas
pa ce ti svirati a ti ceš birati"
Svadba beše ko svadba i šta da se prica
parada pijanstva i kica i poznata cura u belom
Vec po redu poželeh im zdravlja i srece
iz ruku mi otela cvece i sakrila pogled pod velom
Tad me spaziše Cigani
kum je tražio pesmu al ja sam stigo briga njih
Širok osmeh i zlatan zub
znam da nije ti lako al danas nemoj biti grub
Nego zapovedi šta cemo svirati
Svirajte mi jesen stiže dunjo moja, jesen rana,
nek zazvone tambure u transu
Znam da nije pesma ova za veselje i svatovac
al ja moram cuti tu romansu
Svirajte mi jesen stiže dunjo moja, al polako
da mi ne bi koja rec promakla
Sklonte caše i bokale
razbio bi svet od šale
Da je samo slucajno od stakla, dunjo moja
Retko odlazim kuci a pišem još reðe
i slike su bleðe i bleðe
Pa lepe potiskuju ružne
al nekad porucim pice i tako to krene
Pa stignem u svatove njene
sve prave su ljubavi tužne
Nikom ne pricam o tome
brzo proðe taj talas i znam da cu da potonem
Spas mi donose cigani
oni imaju srce za svakog od nas, briga njih
Oni me pitaju, šta da sviraju