Pjesma:

Put U Srediste Zemlje

Kad sam jutros stig'o kuci s posla
 sacek'o me papir siv:
 otišla mi draga, svega joj je dosta,
 nikad ne zna dal' sam živ.
 
 Ma idi lutko lepa s milim bogom,
 ti si više komad lak!
 Nisi nikad tamo stala svojom nogom,
 nemaš ti pojma šta je mrak.
 
 Tamo dole ðavoli se kote,
 tri planine pritiska mi vrat.
 Baš i nisi drugar, moj živote,
 al' neka, neka, bice slaðe kad srce zemlje naðem.
 
 Neki Francuz, neki pisac mudar,
 prorek'o je mnogo tog.
 Možda nikad nije radio kao rudar,
 al' ga volim kao svog.
 
 Knjiga piše da postoji mesto,
 u sred zemlje neko sunce sja.
 Tamo se može i s milion dvesto!
 Tražim srce zemlje stare i sunce za rudare.
 
 Kopam, ðavoli se kote,
 tri planine pritiska mi vrat.
 O, baš i nisi drugar, moj živote,
 al' neka, neka, bice slaðe kad srce zemlje naðem.
 
 Tamu gutam, dišem, tamu gazim,
 trpim najbolje što znam.
 Al' cu jednog dana da je proburazim
 i da se svetla docepam.
 
 Knjiga piše da postoji mesto,
 u sred zemlje neko sunce sja.
 Tamo se može i s milion dvesto!
 Tražim srce zemlje stare i sunce za rudare.
 
 'Ajde, ðavoli se kote,
 tri planine pritiska mi vrat.
 O, baš i nisi drugar, moj živote,
 al' neka, neka, bice slaðe kad srce zemlje naðem,
 
 kad srce zemlje pronaðem!