Pjesma:

Prica O Vasi Ladackom

"Znate'l pricu o Vasi Ladackom?
 I ja sam je tek onomad cuo
 Jednom devet dana nije
 Izlazio iz birtije
 Kazu da je bio cudna sorta.
 
 Otac mu je bio sitni paor.
 Hranio je sedam gladnih usti
 Mati mu je bila plava
 Sitna, nezna, jekricava
 Umrla je s trideset i nesto
 
 Imali su par jutara zemlje,
 Malu kucu na kraju sokaka,
 Na astalu navek hleba
 Taman tol'ko kol'ko treba
 Al' je Vasa hteo mnogo vise
 
 Zeleo je konje vrane
 Po livadi razigrane
 Sat sa zlatnim lancem i salase.
 Zeleo je njive plodne
 Vinograde blagorodne
 U karuce pregnute cilase.
 Ali nije mog'o da ih ima.
 
 Voleo je lepu, al' sirotu.
 Uz'o bi je samo da je znao
 Voles jednom u zivotu
 Sad bogatu il sirotu
 To ne bira pamet nego srce.
 
 Sve se nad'o da ce ljubav proci
 Zanavek je otis'o iz sela.
 Nikad nije pis'o nikom
 Venc'o se sa mirazdjikom
 Jedinicom cerkom nekog gazde.
 
 Dobio je konje vrane
 Po livadi razigrane
 Sat sa zlatnim lance i salase.
 Dobio je njive plodne
 Vinograde blagorodne
 U karuce pregnute cilase.
 Sve je im'o, nista im'o nije.
 
 Propio se, nije proslo mnogo
 Dusu svoju djavolu je prod'o
 Znali su ga svi birtasi
 Trazio je spas u casi
 Ali nije mog'o da ga nadje.
 
 Mlad je kazu bio i kad je umro.
 Sred birtije od srcane kapi
 Klonula mu samo glava
 K'o da drema, k'o da spava
 I jos pamte sta je zadnje rek'o.
 
 Djaba bilo konja vranih
 Po livadi razigranih
 Djaba bilo karuca i salasa.
 Djaba bilo njiva plodnih
 Vinograda blagorodnih
 U karuce pregnutih cilasa
 
 Kad ja nisam s onom koju volem...."