Gledam Banat, Srem
i Backu s Fruske gore.
Gledam tako, a u dusi lom.
Tu je nekad, kazu knjige,
bilo more,
cekalo me pa presusilo.
Rodjeni sam moreplovac, ko Magelan
il' jos bolje ko admiral Kuk.
u ravnici usred njiva,
gubim elan,
nasukan u zitu morski vuk.
Mog mora nema
i ne znam sta da radim,
moj stari kaze
da ni Dunav nije los.
Mog mora nema
al' ja zivim u nadi,
da mozda ipak negde
srescemo se jos.
Zivot mi je zato
gorak kao tonik,
tuga moja beskrajna.
Al' na srecu
tu je mesec, svetionik,
vodi me kroz hladno more sna.
O, gde bas mene
da takvo nesto snadje.
Ovo je prica
i za suze i za smeh.
Poneki mornar mozda
ostane bez ladje,
ali bez mora
to je izuzetan peh.
Mog mora nema
i ne znam sta da radim,
moj stari kaze
da ni Dunav nije los.
Mog mora nema
al' ja zivim u nadi,
da mozda ipak negde
srescemo se jos.