Pjesma:Badnje Vece

Kao davni greh,
 uvek mi se ista javljaš.
 Odzvanja ti smeh,
 cipele u prozor stavljaš.
 
 veèno sanjaš,
 svetom putuješ bez putovanja
 a Badnje veèe dolazi.
 
 Mogla si mi baš
 i reæi neke reèi nagle.
 Oèi su mi, znaš,
 pune one iste magle.
 
 Al' suprotnost sušta,
 sad u meni tuga koren pušta
 a badnje veèe prolazi.
 
 To je bilo naše zadnje
 sad opet zvona zvone - slušam to
 Ne, nije svako veèe Badnje,
 
 al' ovo danas, sasvim sluèajno - Badnje je.
 
 U poslednji èas,
 kao uvek na to veèe,
 gospoða do nas
 unucima kolaè peèe.
 
 U mojoj sobi
 samo stari veker vreme drobi
 a Badnje veèe prolazi...
 
 To je bilo naše zadnje,
 sad opet zvona zvone
 - slušam to.
 
 Ne, nije svako veèe Badnje,
 al' ovo danas, sasvim sluèajno -
 Badnje je.