Pjesma:

Nedostaje mi nasa ljubav

Na jastuku bdim na ponocnoj strazi
 kao stari posustali ratnik
 kom svaki put od riznice neba
 jedva zapadne mesecev zlatnik
 pod oklopom drhti kosuta plaha
 vecno gonjena tamnim obrisima straha
 koja strepi i od mirnih obronaka sna.
 
 Nedostaje mi nasa ljubav, mila
 bez nje se zivot kruni uzalud
 nedostajes mi ti, kakva si bila
 nedostajem i ja, onako lud
 ja znam da vreme ne voli heroje
 i da je svaki hram ukaljalo
 al' meni, eto, nista sem nas
 dvoje nije valjalo.
 
 Kad potrazim put u srediste sebe
 staze bivaju tesnje i tesnje
 i skrijem se u zaklon tvog uha
 kao mindjusa od duple tresnje
 al' uspevam da jos jednom odolim
 da prosapucem da te nocas ruski volim
 sto su reci, kremen sto se izlize
 kad tad.
 
 Nedostaje mi nasa ljubav, mila
 a bez nje ovaj kurjak menja cud
 nedostajes mi ti, kakva si bila
 nedostajem i ja, onako lud
 ja znam da vreme svemu menja boje
 i da je silan sjaj pomracilo
 al' meni, eto, nista sem nas dvoje
 nije znacilo.
 
 Ponekad jos u moj filcani sesir
 spustis osmeh ko carobni cekin
 i tad sam svoj
 jer ma kako me zvali
 ja sam samo tvoj licni harlekin
 ponekad jos suza razmaze tintu
 i ko domina padne zid u lavirintu
 tako prosto, ponekad jos
 stignemo do nas.
 
 Nedostaje mi nasa ljubav, mila
 bez nje uz moje vene puze stud
 nedostajes mi ti, kakva si bila
 nedostajem i ja, onako lud
 ja znam da vreme uvek uzme svoje
 i ne znam sto bi nas postedelo
 al' meni, eto, nista sem nas dvoje
 nije vredelo.