Pjesma:

Jednom su sadili lipu

Jednom su sadili lipu,
 stari Nestorov, gos'n Ceda
 i jos jedan.
 Bio sam nov u tom stripu,
 komsijin mali
 kog su pustili da gleda.
 Stari nestorov, potpalivsi korov,
 tad rece mi:
 'Ti si mlad.
 Ti ces dospeti za taj hlad...'
 
 Jednom sam voleo zbilja,
 mislim na ljubav paravu,
 sasavu i silnu.
 Vozio hiljadu milja,
 ko onaj ruzni Francuz
 u prelepom filmu...
 Vukle me sine pod tocak masine,
 al' ona me spasila.
 Sve je druge ugasila.
 
 Hej, sve to dodje na svoje.
 Odavno pravila znam:
 Samo tuge se broje...
 Hej, opet tornjevi tuku
 na Svetog Luku...
 Jesen je kriva,
 uvek me rasturi siva....
 
 Jednom je prosla kraj mene,
 sa tipom kog sam znao
 tama da se javim.
 Skrila je pogled od mene,
 al' sasvim dovoljno za zur
 u mojoj glavi.
 Bezvezbo 'zdravo'
 i klimanje glavom,
 i sve sto vec sleduje...
 Neka, lutko, u redu je...
 
 Hej, sve to dodje na svoje...
 
 Jednom su palili lisce sa one lipe,
 dim je leteo do neba,
 na kom su (nema ih vise) stari Nestorov, gos'n Ceda i jos jedan..
 
 Ko nije drvo razumeo prvo,
 pa tek onda sadio
 taj nije nista uradio
 i shvatice kad-tad
 da ne zna sta je hlad...