Na bogojavljensku noc...
Peku se kesteni, lome se pogace, a venac smokava i praporci se pokace
U prednjoj sobi moga bace... To je vec navike moc
Bez slova poziva, društvo se sastalo pod istom ikonom,
Za crnim švapskim astalom što pamti svadbe i dace
Redak sam gost u starom kraju...
Al' znam šta misle, i u snu
I oni mene kanda znaju... Jer cak ni pripiti ni da mi pomenu nju
cudna je zvercica strast...
Od one ljubavi, zbog glupe svaðice...
U buri cutanja potonule su laðice
I minus na kraju salda?
Dal' grom odabira hrast?
Ili se to pak hrsat munjama nametne?
Za to baš nemam reci bog zna kako pametne...
To je ta sudbina, valjda?
Bila je moja zlatna šansa... A tek sam naceo svoj krug
Moj mali Sanco Pansa... Moja ljubavnica...
Saborac... I moj najbolji drug...
Oni ne pricaju o njoj... A ja se ne raspitkivam
Ukrstim politru i noc... I tu i tamo na taj krst se prikivam
Vec me i Dunav pretice... Moja me senka spotice
Al' ništa mi se ne tice... I malo šta me pomera i dotice
Sem, možda, nje?
Kad ðavo precepi špil...
Sve krene naopaka, svale se vanglice, zadrema kum,
I nešto nisu ove "london štanglice"
Ko kadgod, u doba slavna?
Pogrešno uklopljen stil...
Kinesko posuðe, salvete heklane,
Model iz izloga a cipele od preklane
No, rizling sve to poravna
Vec me Dunav pretice... Vec me senka spotice
Ništa me se ne tice... Ništa me se ne dotice