Postoji jedno strucno mišljenje
po kom sam uvek dosadan i isti,
zbog tog sam probao vec svašta:
bluz i tango, rege, kantri,
rok i diksi. (diksi, tuksam)
U traganju za novim šlagerom,
sad kopam prstima po tamburi k'o bagerom.
Ali panika, brate, tonem poput Titanika.
Jer ostade mi marš, jedino još marš.
Za ovo ovde, za happy raju
što slavi bedu u punom sjaju.
Ostade mi marš, ništa osim marš.
Pesmica jes' malo cudna,
al' vremena oskudna - daj šta daš.
Javlja se odredeni utisak
da imam neke momente u stihu,
(pa imam, imam)
ali da moje žalostivne rime
negativno uticu na psihu.
(psihu, psihuhu)
Dobar sam, kažu, u baladama,
njima bih dirnuo i onog pravog Sadama.
Ali u ritmu sam, hm, još nedovoljno iskusan. Jel'?!
Pa da probam marš? Jednostavno marš.
Za ovo ovde, za sretno stado
koje u mraku mekece rado.
Ostade mi marš, jedino još marš.
Pesmica jes' malo jadna,
al' vremena prikladna - daj šta daš.
Kažu da pesma nas je održala.
I ja licno zastupam tu tezu.
(pa moram...)
Al' sad na primer imam tremu,
imam jezu kao slepac na trapezu.
(pezu, pezuzu)
Ovo je rasklimana država.
To više bre ni Pavaroti ne održava,
kamoli jadan ja. Idi, to su naivna nadanja.
Al' možda legne marš, možda treba marš.
Za ovo ovde veselo krdo
što je na svome tek kad mu je tvrdo.
Ostade mi marš, jedino još marš.
Jes' da je pesmica bedna,
al' vremena vanredna - daj šta daš.
Pa da probam još marš, kratko - jasno marš.
Za ovo ovde, lenjo do srži
ciji je moto "trpi i rži".
Ostade mi marš, ništa, samo marš.
Uglavnom, što bi se reklo,
al' vreme je isteklo - daj šta daš.
(Marš ti, oca ti jebem bezobraznog. )