Život je stari kuckin sin,
stalno se raspravljam sa njim,
život je ofucani holivudski film.
Svi smo mi malo dramili,
cutali il' galamili, u tom spektaklu.
Neki su rodeni za maske,
neki statiraju do daske,
ja sam pozitivno-negativan tip,
i kao svi iz stare škole
radim sve "slow motion".
Igram bez dublera, sve sam,
što nije prakticno, to znam,
pomalo šmiram, pomalo briljiram,
partner sam raznim licima,
zvezdama i naivcima, u tom spektaklu.
Možda i nisam neki biser,
ali sam barem svoj režiser,
sam za sebe smišljam zaplete i kraj.
Koristeci uglavnom laku tehniku
"slow motion".
Od Mure pa do Morave neka me svi zaborave,
ako uopšte ikom išta znacim.
Sa samog ruba pameti stižu mi strašni saveti,
al' ja bi da proživim na svoj nacin.
Odlaze zadnji vozovi, biraju ljude lozovi,
i sve u svemu nemam lepe reci.
Al' ja bi baš u ime to još jednu popio
i teško da ce neko da me spreci.
Život je stari kuckin brat,
sve manje sa njim vodim rat.
I sve mi više lici na pešcani sat.
U svakom zrnu neki dan,
u svakom danu neki san i "keep on smiling".
Necu da o tom pišem roman,
k'o svaki prosecan grandoman,
bicu srecan ako dovršim svoj stih.
Jer sati i minuti nisu culi za "slow motion".
Od Mure pa do Morave
neka me svi zaborave...
Odlaze zadnji vozovi, biraju ljude lozovi,
i sve u svemu nemam lepe reci.
Al' ja bi baš u ime to još jednu popio
i teško da ce neko da me spreci.
Od Mure pa do Morave neka me svi zaborave,
al' ja bi da proživim na svoj nacin.
Odlaze zadnji vozovi, biraju ljude lozovi...
Sa samog ruba pameti stižu mi strašni saveti,
al' ja bi da proživim na svoj nacin.