Pjesma:Pred zadnji sneg

Kad zadnju brazdu zaorem, po tragu senke rodine...
 Procvace zimske ružice... Po prvi put te godine...
 Naic'e studen atarom... Kao regiment oklopni...
 I bicu samo mirna vlat, kad okopni...
 
 Ja nemam nigdi nikoga... Al moja prica prosta je:
 Štogod ih manje zavoleš, menje ti njih nedostaje...
 I nisam kadar švindlati... za sobom skele paliti...
 Da silom steknem nekog kom cu faliti...
 
 Obeco sam da te necu pominjati...
 Bogarati i sudbinu proklinjati...
 U varoš se preseliti... Orcati i veseliti...
 Obeco sam srca teška... Obeco sam... Al jebešga...
 
 Kad zadnji cokot zagrnem pod skute Svetog Damjana...
 U bokal bistre plemenke zapašce trunka tamjana...
 Strahovi mladi umiru... Pricu sam kraju priveo...
 Još onda kada sam i njih nadživeo...
 
 Obeco sam da cu makar za beštiju...
 Da cu naci lepšu, bolju i veštiju...
 Nemeškinju... Gospodicnu... Ni po cemu tebi slicnu...
 Obeco sam srca teška... Obeco sam... Al jebešga...
 
 I utom pašce i zadnji sneg... Preko svih prvih snegova...
 A perce andela je teg spram svih zemaljskih tegova...
 Spreman je Onaj varati... Olovni kantar skovati...
 Al danas više ne bih trebo psovati...