Pjesma:	Lunjo
Kredit:
E-mail:

G                F          C                         
 Lunjo, moj stari kofer opet miriše
         G
 na sive ceste 
         F       C                 G
 a tvoja soba na mandarine i pržen kesten.
            Dm F              C
 I toplo je tu, tu ispod tvog krova. 
             Dm F            C   
 O, dobro je tu, u zamku iz snova,
              D
 pa sretna ti Nova. 
 
 Lunjo, sad cu ti reci i više nikom i više nikad: 
 svako je od nas ponekom slican
  al' ti si unikat. 
 Procitaš me, znam, od slova do slova. 
 Precutiš to, znam, k'o pametna sova,
  pa sretna mi Nova. 
  
         G              C
 Ti uvek znaš najbolji nacin, 
         G              F    D    
 s tobom lako stižem na tron.  
 D        G              C
 Ti si ta nit, taj retki zacin  
      G           F           
 koji daje poseban ton. 
       D      Em                  Hm
 Ti si mali carobnjak koji donosi spas 
                      
          Em                                              
 a svi ti pajaci na pokretnoj traci 
              A   D
 nek žure bez nas. 
 
 Lunjo, ako me traže ti slaži 
 da sam odavno mrtav. 
 Spusti roletne i navij sat na sredu, cetvrtak. 
 A napolju mraz i magla i zima. 
 A napolju mrak al' ovde sve štima,
  od kad tebe imam. 
 
 Ti uvek znaš najbolji nacin, 
 s tobom lako stižem na tron. 
 Ti si ta nit, taj retki zacin 
 koji daje poseban ton. 
 
 Ti si mali carobnjak koji donosi spas 
 a svi ti pajaci na pokretnoj traci
  nek žure bez nas. 
 
 Ti uvek znaš najbolji nacin, 
 s tobom lako stižem na tron. 
 Ti si ta nit, taj retki zacin 
 koji daje poseban ton. 
 
 Ti uvek znaš najlepše reci, 
 ti cak i cutiš više od svih. 
 Ti imaš smeh koji sve leci, 
 ti od psovke naciniš stih.