Pjesma:	Prica o Vasi Ladackom
Kredit:
E-mail:

   Am            Em        F             E4-3
 e|-------------|-----------------|----------------|----------------
 H|---------1-0-|-----------------|----------------|----------------
 G|-------------|-----------------|----------------|----------------
 D|-------2-----|-2-0-2-0---------|-0-2-3-2-0------|----------------
 A|-0-2-3-------|---------3-0-2-3-|-----------3-2--|----------------
 E|-------------|-----------------|----------------|----------------
 
                          
  
 Am              E      Am          Am E Am G
 Znate l' pricu o Vasi Ladackom?
 C           G          C
 I ja sam je tek onomad cuo.
 Dm
 Jednom devet dana nije,
 Am
 izlazio iz birtije,  
 E               E7     Am  
 kazu da je bio cudna sorta.
 
 
 Am         E   Am     Am E Am G         
 Otac mu je bio sitni paor.
 C         G             C
 'Ranio je sedam gladnih usta.
 Dm      
 Mati mu je bila plava,
 Am
 sitna, nezna, jekticava.
 E           E7       Am
 Umrla je sa trideset i nesto.
 
 Am       E          Am      Am E Am G
 Imali su par jutara zemlje.
 C          G        C
 Malu kucu na kraju sokaka.
 Dm
 na astalu navek hleba
 Am
 taman tolko kol'ko treba,
 E           E7   Am 
 al' je Vasa hteo mnogo vise.
 
 
  C         G            C         G   
  Zeleo je konje vrane, po livadi razigrane,
  Dm             E        Am
  sat sa zlatnim lancem i salase.   
  C         G             C         G 
  Zeleo je njive plodne, vinograde blagorodne,
         Dm       E        Am  
  u karuce pregnute cilase,
         E        E7         Am 
  ali nije mogo da ih ima.
 
 Voleo je lepu, al' sirotu.
 Uzo bi je samo da je znao.
 voles jednom u zivotu,
 sad bogatu il' sirotu   
 to ne bira pamet nego srce.
 
 Sve se nado da ce ljubav proci.
 Znavek je otiso iz sela.
 Nikad nije piso nikom.
 Vencao se sa miradzikom,
 jedinicom, kcerkom nekog gazde.
 
  Dobio je konje vrane, po livadi razigrane,
  sat sa zlatnim lancem i salase.
  Dobio je njive plodne, vinograde blagorodne,
  u karuce pregnute cilase, 
  Sve je imo nista imo nije.
 
 Propio se nije proslo mnogo.
 Dusu svoju |avolu je prodo.
 Znali su ga svi birtasi, 
 trazio je spas u casi,
 ali nije mogo da ga nadje.
 
 Mlad je kazu bio kad je umro.
 Sred birtije od srcane kapi.
 Klonula mu samo glava,  
 ko da drema, ko da spava.
 I jos pamte sta je zadnje reko:
 
  Dzaba bilo konja vranih, po livadi razigranih,
  Dzaba bilo sata i salasa.
  Dzaba bilo njiva plodnih, vinograda blagorodnih,
  Dzaba bilo karuca, cilasa.
  Kada nisam s onom koju volem,
  kada nisam s onom koju volem.
 
 Znate l' pricu o Vasi Ladackom?
 I ja sam je tek onomad cuo.
 Cak i oni slicni njemu,   
 kada razmisle o svemu
 kazu da je bio cudna sorta.